Kada dodjete u tridesete godine, u ljudskom plemenu je prosto ta zelja koja s godinama je sve jaca da se skrasite. Ne, nisam dobro rekla, za muskarce je ta izjava preinacena u izjavu - da ih "vezete".
Ne znam za vas, moje drage dame, ali mene vise pitanje kad cu da se udam ne dotice toliko, jer sam ljudima pocela s velikim osmehom na licu da dajem odgovor uvek isti - nece me nijedan. I uvek isti odziv. Sledi ono skupljanje usana prakticno u jednu crtu, pa onda mrgodjenje i nabiranje cela, pa tek onda nesto ko buntovnicki odgovor od sagovornika koji je i postavio pitanje - kako nece?! Tebe nece?! Ne budi luda.
Al' ja sam vec postigla zeljeni efekat, stisnem ruku dok se oprastam recima da jako zurim, imam neodlozne obaveze, ja sam na prvom mestu business woman, always.
Eh, sad, godinama mi je vec prilepljena etiketa da imam gard, ne dam ljudima sansu, u stvari, ne dam jadnim muskarcima sansu. Ja se jogunim i protestujem, cuj to? Pa, naravno da je potpuno suprotno od toga!!!
Zivim u Sarajevu nesto duze od dva meseca. Kad sam dosla, bila sam ushicena. Dobro, 32 godine mi je, misljenja sam da su zene najlepse posle 30. Onaj sjaj, ona senzualnost probudjena je tu, na povrsini, ali kad bi samo neki od njih umeo da ustalasa tu senzualnost i da je neguje, i samo to. Trazim li previse? Ovako stoje stvari trenutno: ovde sam dva meseca i ja sam za to vreme izasla sa 6 razlicitih tipova. Uvek isti poziv - hajmo na kafu. Nisam vise ni razocarana kad cujem kako pozivaju, bas nijedan se ne ugrize za jezik da kaze - kako bi bilo da te vodim na veceru, veceras, Radon Plaza, 8h, sta kazes? Nismo li to sve vreme za sve ovo godine gledale u filmovima? Uce li nas pogresnom? Mozda bi trebalo svojoj, ako Bog da buducoj deci, da pricam da i nema Deda Mraza, ali hajde, zmuricemo na jedno oko, i da obavezno pratim sazrevanje devojcica i pricam kako bajke jesu divne (na mene je Zlatokosa bila ostavila najjaci utisak), ali da zivot je borba, u vecem delu.
Treba ih pripremiti za odbijanja, za ono sto nas zenski mozak ne moze pojmiti. Secate se epizode "Sex and the city" kad Burger kaze Mirandi- I am sorry, but he is not that into you- u prevodu - on se ne lozi na tebe. I Miranda je bila 200% u pravu kad je rekla da je mogla knjigu napisati koliko je analizirala muskarce. Njihov mozak, drage moje, njihov mozak prosto tako ne funkcionise, nema analize. Amin.
Da vam ispricam nesto. Nakon sto sam resila da spustim zidove svoje :) i dam sansu i nekima koje mozda nekad sa 20 godina ne bih ni okrznula pogledom, izasla sam na kafu nakon sto je bio vrlo, vrlo uporan, sa tipom koji se izjasnio da je njegovo zanimanje diplomata. Ja se naravno sredila, obukla neku lepu letnju haljiinu, sandale sa potpeticom, centar Sarajeva, sve vrvi od ljudi...ocekujem njega. A on se pojavljuje ...u sortsu. Kariranom, i karirana kosulja, i razbarusena kosa, i besne cvike. Ja mislim da sam u tom trenu licila na Ali Mekbil od pre par godina u istoimenoj seriji, da sam htela da kao ptica trkacica pobegnem. A on je vrlo vazan, vrlo saomoveren, ide ispred mene. Rekla sam mu ubrzo nasmejana da skine naocare ukoliko misli da prica sa mnom.
Ne podnosim da pricam sa svojim odrazom u staklima naocara za sunce, taj cin odlaganja njih dok mi se neko obraca smatram vaznim gestom kulture i postovanja mene. Sta mislite, drage moje, kako je sve to proslo? Ne znam da li sam prozborila 5 recenica ukupno, a kad sam mu postavila pitanje - volis li ti ista van politike? Dobila sam neko blentavo cerenje u lice i odgovor - nista. Pali ciigaretu sav nervozan, previse gestikulira, a u meni nahrupina besa samo raste. Hvalisanje na nivou deteta da je upoznao Borisa Tadica...Nasmejem se, pitam - ti to ozbiljno ili me zaj....s? I on u nekih 15 minuta sigurno mi opisuje celu tu scenu koja mene jako ljuti i umara. Vrh tek sledi...Posto je u medjuvremenu pala velika kisa, ulice su pune vode, mi smo izasli vani, ja sam rekla da moram ici. Ah, kako bih taj politicki referat i mogla vise slusati. Nailazi neki kreten koji vozi prebrzo za centar grada, gde je uvek veliki broj ljudi, i bukvalno zalije prolaznike. Ja sam se trgla, okrenula, zastala, ali mene nije zalio, a ovaj moj doticni diplomata je poceo da se smeje, pokazuje prstom i odvalio je neku u smislu- hahahah, samo jos da te zalio. Znate kad pozelite nekog pogledom da sledite u sekundi? E, u tom trenu sam se ja okrenula k njemu, mislim da mu je pogled dosta i rekao, bar bi trebalo. Uputila sam se ka taxiju, i pozelela nikad vise da nemam nekog slicnog "ponudjaca" za kafu. Oprostite mi na ovakvom izrazu za momka koji zove na izlazak, ali mislim da je odgovarajuci.
I onda stavim prst na celo i dodjem do zakljucka da se ne secam kad sam poslednji put upoznala zaista Muskarca. S velikim M. Ne secam se....Vi?
Ne znam za vas, moje drage dame, ali mene vise pitanje kad cu da se udam ne dotice toliko, jer sam ljudima pocela s velikim osmehom na licu da dajem odgovor uvek isti - nece me nijedan. I uvek isti odziv. Sledi ono skupljanje usana prakticno u jednu crtu, pa onda mrgodjenje i nabiranje cela, pa tek onda nesto ko buntovnicki odgovor od sagovornika koji je i postavio pitanje - kako nece?! Tebe nece?! Ne budi luda.
Al' ja sam vec postigla zeljeni efekat, stisnem ruku dok se oprastam recima da jako zurim, imam neodlozne obaveze, ja sam na prvom mestu business woman, always.
Eh, sad, godinama mi je vec prilepljena etiketa da imam gard, ne dam ljudima sansu, u stvari, ne dam jadnim muskarcima sansu. Ja se jogunim i protestujem, cuj to? Pa, naravno da je potpuno suprotno od toga!!!
Zivim u Sarajevu nesto duze od dva meseca. Kad sam dosla, bila sam ushicena. Dobro, 32 godine mi je, misljenja sam da su zene najlepse posle 30. Onaj sjaj, ona senzualnost probudjena je tu, na povrsini, ali kad bi samo neki od njih umeo da ustalasa tu senzualnost i da je neguje, i samo to. Trazim li previse? Ovako stoje stvari trenutno: ovde sam dva meseca i ja sam za to vreme izasla sa 6 razlicitih tipova. Uvek isti poziv - hajmo na kafu. Nisam vise ni razocarana kad cujem kako pozivaju, bas nijedan se ne ugrize za jezik da kaze - kako bi bilo da te vodim na veceru, veceras, Radon Plaza, 8h, sta kazes? Nismo li to sve vreme za sve ovo godine gledale u filmovima? Uce li nas pogresnom? Mozda bi trebalo svojoj, ako Bog da buducoj deci, da pricam da i nema Deda Mraza, ali hajde, zmuricemo na jedno oko, i da obavezno pratim sazrevanje devojcica i pricam kako bajke jesu divne (na mene je Zlatokosa bila ostavila najjaci utisak), ali da zivot je borba, u vecem delu.
Treba ih pripremiti za odbijanja, za ono sto nas zenski mozak ne moze pojmiti. Secate se epizode "Sex and the city" kad Burger kaze Mirandi- I am sorry, but he is not that into you- u prevodu - on se ne lozi na tebe. I Miranda je bila 200% u pravu kad je rekla da je mogla knjigu napisati koliko je analizirala muskarce. Njihov mozak, drage moje, njihov mozak prosto tako ne funkcionise, nema analize. Amin.
Da vam ispricam nesto. Nakon sto sam resila da spustim zidove svoje :) i dam sansu i nekima koje mozda nekad sa 20 godina ne bih ni okrznula pogledom, izasla sam na kafu nakon sto je bio vrlo, vrlo uporan, sa tipom koji se izjasnio da je njegovo zanimanje diplomata. Ja se naravno sredila, obukla neku lepu letnju haljiinu, sandale sa potpeticom, centar Sarajeva, sve vrvi od ljudi...ocekujem njega. A on se pojavljuje ...u sortsu. Kariranom, i karirana kosulja, i razbarusena kosa, i besne cvike. Ja mislim da sam u tom trenu licila na Ali Mekbil od pre par godina u istoimenoj seriji, da sam htela da kao ptica trkacica pobegnem. A on je vrlo vazan, vrlo saomoveren, ide ispred mene. Rekla sam mu ubrzo nasmejana da skine naocare ukoliko misli da prica sa mnom.
Ne podnosim da pricam sa svojim odrazom u staklima naocara za sunce, taj cin odlaganja njih dok mi se neko obraca smatram vaznim gestom kulture i postovanja mene. Sta mislite, drage moje, kako je sve to proslo? Ne znam da li sam prozborila 5 recenica ukupno, a kad sam mu postavila pitanje - volis li ti ista van politike? Dobila sam neko blentavo cerenje u lice i odgovor - nista. Pali ciigaretu sav nervozan, previse gestikulira, a u meni nahrupina besa samo raste. Hvalisanje na nivou deteta da je upoznao Borisa Tadica...Nasmejem se, pitam - ti to ozbiljno ili me zaj....s? I on u nekih 15 minuta sigurno mi opisuje celu tu scenu koja mene jako ljuti i umara. Vrh tek sledi...Posto je u medjuvremenu pala velika kisa, ulice su pune vode, mi smo izasli vani, ja sam rekla da moram ici. Ah, kako bih taj politicki referat i mogla vise slusati. Nailazi neki kreten koji vozi prebrzo za centar grada, gde je uvek veliki broj ljudi, i bukvalno zalije prolaznike. Ja sam se trgla, okrenula, zastala, ali mene nije zalio, a ovaj moj doticni diplomata je poceo da se smeje, pokazuje prstom i odvalio je neku u smislu- hahahah, samo jos da te zalio. Znate kad pozelite nekog pogledom da sledite u sekundi? E, u tom trenu sam se ja okrenula k njemu, mislim da mu je pogled dosta i rekao, bar bi trebalo. Uputila sam se ka taxiju, i pozelela nikad vise da nemam nekog slicnog "ponudjaca" za kafu. Oprostite mi na ovakvom izrazu za momka koji zove na izlazak, ali mislim da je odgovarajuci.
I onda stavim prst na celo i dodjem do zakljucka da se ne secam kad sam poslednji put upoznala zaista Muskarca. S velikim M. Ne secam se....Vi?
